Orofacijalna hirurgija se bavi dijagnostikom i lečenjem oboljenja usne šupljine, vilica i lica, kao i regiona vrata i poglavine.
U kliničkoj praksi, orofacijalni hirurški rad obuhvata sledeće oblasti rada: dentoalveolarnu hirurgiju, oralnu patologiju, preprotetsku hirurgiju, implantologiju i poremećaje funkcije viličnog zgloba. Takođe i onkologiju, rekonstruktivnu hirurgiju i mikrohirurgiju, ortognatnu hirurgiju i estetsku hirurgiju.
NEIZNIKLI ZUBI (IMPAKTIRANI ZUBI)
Primena standardnih i savremenih dijagnostičkih tehnika, kao i precizan hirurški rad, omogućavaju uspešnu hiruršku ekstrakciju duboko impaktiranih zuba, najčešće umnjaka, ali i drugih zuba, bez oštećenja okolnih struktura.
ZAPALJENSKI PROCESI NA VRHU KORENA ZUBA (PERIAPIKALNE LEZIJE)
Periapikalne lezije predstavljaju zapaljensku reakciju u predelu vrha korena zuba, koja je najčešće izazvana bakterijama (ponekad i virusima) i njihovim toksičnim produktima. Ovakav vid zapaljenskog procesa dovodi do razgradnje kosti i može da ima razarajući efekat na okolna meka tkiva lica.
CISTE
Ciste su neprirodne šupljine, kružnog, kruškolikog ili nekog drugog nepravilnog oblika, obložene mekotkivnim omotačem i ispunjene tečnim ili kašastim sadržajem. Najčešće se nalaze u koštanom tkivu vilica, dok su znatno ređe u mekim tkivima lica i vrata. Mogu biti prisutne u dužem vremenskom periodu jer vrlo često daju nejasnu simptomatologiju.
MAKSILARNI SINUZITIS
Zapaljenska oboljenja maksilarnog sinusa mogu da budu akutna i hronična. Istraživanja su pokazala da je skoro kod 50% obolelih, uzrok sinuzitisa širenje bakterijske infekcije preko korena zuba u maksilarni sinus. Pravilnom dijagnostikom i izborom terapijske metode, moguće je postići izlečenje zapaljenskih promena sinusa.
NADOKNADA KOSTI
Regenerativna hirurgija koštanog tkiva vilica podrazumeva korišćenje koštanog tkiva pacijenta ili od ljudskog davaoca tkiva i organa (kadavera), kao i biokompatibilnih materijala koji mogu da stimulušu stvaranje kosti. Ovaj vid regenerativne hirurgije koštanog tkiva vilica, pretvara nepovoljni – konkavni oblik vilica u povoljni konveksni oblik, odnosno ostvaruje se neophodna optimalna 3D rekonstrukcija vilica.
POMERANJE PODA MAKSILARNOG SINUSA
Pre više od 40 godina izvršena je prva operacija pomeranja sluzokože (Schneiderian membrane) poda maksilarnog sinusa i ubacivanje biokompatibilnog materijala, kako bi se povećao volumen alveolarne kosti zbog ugradnje endostealnih implantata. Danas ova operacija predstavlja “zlatni standard“, za dobijanje dovoljne količine kosti u zoni poda maksilarnog sinusa.
Takođe, pored pomeranja Schneiderianove membrane maksilarnog sinusa, standardne operacije su i pomeranje sluzokože poda nosne šupljine i pomeranje donjoviličnog nerva.
IMPLANTATI
Implantati su cilindrični šrafovi koji se ugrađuju u kost i predstavljaju najoptimalnije rešenje za nadoknadu nedostajućeg prirodnog korena zuba, a primenjuju se u kliničkoj praksi više od 100 godina. Danas je ugradnja implantata jedna od najuspešnijih hirurških intervencija kada je izvode iskusni hirurzi, a kada se implantologija radi po hirurškim protokolima, rizik za nastanak komplikacija je sveden na minimum. Naravno, ovo se odnosi na rad sa kvalitetnim implantatima, sa procentom uspeha od preko 95% u periodu od 5 godina i 92-94% u periodu od 10 godina. U kliničkoj praksi najduže su u funkciji zubni implantati trajali kod pacijenta 44 godine, sve do njegove smrti.
Danas se sa endostealnim implantatima napravljenim od titanijuma, nadoknađuju korenovi izvađenih zuba, nakon čega se potpuna rekonstrukcija zuba postiže cementiranjem krunica i mostova. Na ovakav način je pacijentu omogućena potpuna uspešna funkcionalna i estetska rehabilitacija i kvalitet života kao sa prirodnim zubima.
Kod pacijenata kod kojih postoji ekstremna atrofija (gubitak) donje vilične kosti, funkcija i estetika su izuzetno ugrožene. Sa mini implantatima i protezama koje se zadržavaju na glavama mini implantata, omogućena je uspešna funkcionalna i estetska rehabilitacija takvih pacijenata.
HIRURŠKO-ORTODONTSKO POMERANJE NEIZNIKLIH ZUBA
I najteže forme neizniklih (impaktiranih) zuba koji su se do pre nekoliko decenija uglavnom vadili sa stvaranjem oralnog invaliditeta kod pacijenata, danas se mogu uspešno lečiti.
Pravilnom dijagnostikom, i odgovarajućom hirurškom tehnikom rada zajedno sa iskusnim ortodontom, moguće je izvući duboko impaktirane zube bez oštećenja i postaviti ih u pravilan položaj u zubni luk.
TUMORI
Tumor predstavlja patološko, samostalno i konstatno, povećanje tkiva bez obzira na uzrok i način njegovog stvaranja. Tumori mogu da budu dobroćudni, potencijalno zloćudni i zloćudni . Tumori usne šupljine mogu da nastanu iz bilo kog tkiva, koje je u sastavu usne šupljine.
Svaka promena u tkivu koja se ne menja u periodu od 2-3 nedelje i pored preduzetih mera lečenja, zahteva posebnu formu dijagnostike, koja se postiže isecanjem dela promenjenog tkiva. On se upućuje na histopatološku analizu za definitivnu dijagnozu.
Bez obzira na tkivo u kome nastaje tumor, mnoge forme tumora, čak i malignih, mogu uspešno da se leče ako se na vreme dijagnostikuju.
Pitanja pacijenata
Kako se održavaju implanti i koliko dugo traju?
Zubni implantati kao i krunice u ustima su izrađeni od materijala koji su postojani u usnoj šupljini i ne treba im neko specijalno održavanje. Ali, pripojene desni oko krunice zuba zahtevaju primenu intezivnih postupaka oralne higijene kao i redovnu šestomesečnu kontrolu kod izabranog oralnog hirurga koji je ugradio implantate.
Najosetljivije mesto u ugrađenoj konstrukciji je spoj implantata i protetskog nastavka (abatmenta) koji je nosač porcelanske krunice. Stvaranje zubnih naslaga (zubnog biofilma) u kojima se nalazi mnoštvo bakterija, i mineralizacija tih naslaga, dalje dovode do zapaljenja desni i stvaranja zubnog kamenca, što predstavlja opasnost po dugovečnost implantata jer zubni implantat nema odbrambene mehazme kao prirodni zub.
Iz navedenih razloga oralna higijena je jedan od veoma važnih uslova za dugovečnost trajanja zubnih implantata kod pacijenata, kao i naravno drugi biološki faktori koji doprinose uspešnosti u trajanju zubnih implantata.
Pacijent i pre ugradnje implantata treba da se obuči za dopunske tehnike oralne higijene koje će da primenjuje odmah posle završnog protetskog rada na implantatima, prvenstveno pravilnim izborom četkica za pranje krunica na implantatima, korišćenjem konaca i drugih stomatoloških pomagala za uklanjanje ostataka hrane oko i između krunica zuba, kao i korišćenjem antibakterijskih tečnosti kojima se ispiraju usta u toku održavanja oralne higijene.
Da li svi mogu da stave implante? Od čega zavisi da li mogu da stavim implant?
Implantati se mogu ugraditi za trajnu upotrebu svakoj osobi koja je navršila 18 godina godina života i taj raspon godina ide čak do duboke starosti, ukoliko je zdrastveno stanje adekvatno. U našoj praksi imamo primere da pacijenti i u svojim 90-im godinama života uspešno nose svoje implantate.
Ugradnja implantata kod svakog pacijenata je individualni postupak procene pacijentovog opšteg zdrastvenog stanja i lokalnih uslova u pogledu količine preostale kosti tj. kvaliteta i kvantiteta kosti vilica, stanja sluzokože koja prekriva vilice i odnosa između donje i gornje vilice. Ukoliko oralni hirurg proceni da su navedeni kriterijumi zadovoljavajući, pacijent je kandidat za ugradnju implantanata. Ukoliko određena stanja kosti ili sluzokože ne dozvoljavaju ugradnju implantata, mogu se preduzeti razni drugi hirurški postupci kako bi se kost i sluzokoža pripremili za budući implantat.