OROFACIJALNA HIRURGIJA I IMPLANTOLOGIJA

Orofacijalna hirurgija, podrazumeva dijagnostiku i lečenje oboljenja usne šupljine, vilica i lica kao i regione vrata i poglavine.

U kliničkoj praksi, orofacijalni hirurški rad, obuhvata sledeće oblasti rada: dentoalveolarnu hirurgiju, oralnu patologiju, preprotetičnu hirurgiji, implantologiju i poremećaje funkcije viličnog zgloba. Takođe i onkologiju, rekonstruktivnu hirurgiju i mikrohirurgiju, ortognatu hirurgiju, estetsku hirurgiju.

NEIZNIKLI ZUBI (IMPAKTIRANI ZUBI)

Primena standardnih i savremenih dijagnostičkih tehnika, kao i preciznim hirurškim radom, moguća je uspešna hirurška ekstrakcija, duboko impaktiranih zuba, najčešće umnjaka, bez oštećenja donjoviličnog nerva.

impakcija1
impakcija2
impakcija 3

ZAPALJENSKI PROCESI NA VRHU KORENA ZUBA (PERIAPIKALNE)

Periapikalne lezije predstavljaju zapaljensku reakciju u predelu vrha korena zuba, koja je najčešće izazvana bakterijama  (ponekad i virusima) i njihovim toksičnim produktima. Orofacijalna hirurgija se ozbiljno bavi ovim problemom.

Ovakav vid zapaljenskog procesa stvara razgradnju kosti i može da ima razarujći efekat na okolna meka tkiva lica.

PAP1
PAP2.1

CISTE

Ciste su neprirodne šupljine, kružnog ili kruškolikog oblika, obložene sa svojim mekotkivnim omotačem i imaju tečni ili kašasti sadržaj. Najčešće su ciste u koštanom tkivu vilica, dok su znatno ređe u mekim tkivima lica i vrata.

cista

MAKSILARNI SINUZITIS

Zapaljenska oboljenja maksilarnog sinusa mogu da budu akutna i hronična. Istraživanja su pokazala da je skoro kod 50% obolelih, uzrok sinuzitisa, širenje bakterijske infekcije preko korena zuba u maksilarni sinus. Pravilnom dijagnostikom i izborom terapijske metode, moguće je postići izlečenje zapaljenskih promena sinusa.

NADOKNADE KOSTI

Regenerativna hirurgija koštanog tkiva vilica podrazumeva korišćenje koštanog tkiva pacijenta ili od ljudskog davaoca tkiva i organa (kadavera). Kao i biokompatibilnih materijala koji mogu da stimulušu stvaranje kosti. Ovaj vid regenerativne hirurgije koštanog tkiva vilica, pretvara nepovoljni – konkavni oblik vilica u povoljni konveksi oblik, odnosno ostvaruje se neophodna optimalna 3D rekonstrukcija vilica.

POMERANJE PODA MAKSILARNOG SINUSA

Pre više od 40 godina izvršena je prva operacija pomeranja sluzokože (Schneiderian membrane) poda maksilarnog sinusa i ubacivanje biokompatibilnog materijala, kako bi se povećao volumen alveolarne kosti, zbog ugradnje endostealnih implantata. Danas ova operacija predstavlja “zlatni standard“, za dobijanje dovoljne količine kosti u zoni poda maksilarnog sinusa.

sinuslift

Takođe, pored pomeranja Schneiderianove membrane maksilarnog sinusa, standardne operacije su i pomeranje sluzokože poda nosne šupljine i pomeranje donjoviličnog nerva.

IMPLANTATI

Endostealni implantati, sa kojima se nadoknađuje nedostajući koren zuba, primenjuju se u kliničkoj praksi više od 100 godina. (EJ Greenfield. Implantation of artificial crown and bridge abutments. Dental Cosmos 1913; 55(4):364–369). 

Danas je endostealna implantologija jedna od najuspešnijih hirurških intervencija kada je izvode iskusni hirurzi, i kada se implantologija radi po hirurškim protokolima. Naravno ovo se odnosi na rad sa kvalitetnim implantatima, sa procentom uspeha od preko 95% u periodu od 5 godina i 92-94% u periodu od 10 godina. U kliničkoj praksi najduže u funkciji, su zubni implantati kod pacijenta, trajali 44 godine. sve do njegove smrti. Danas, sa endostealnim implantatima napravljenim od titanijuma, nadoknađuju se korenovi izvađenih zuba, nadoknađuju se korenovi izvađenih zuba a sa krunicama i mostovima. Oni se cementiraju na titanijumske nastavke na implantatima, rekonstruiše se  zubni luk u slučajevima nedostatka jednog zuba pa sve do totalne bezubosti. Na ovakav način je pacijentu omogućena potpuna uspešna funkcionalna rehabilitacija i kvalitet života kao sa prirodnim zubima.  

implant3

Kod pacijenata kod kojih postoji ekstremna atrofija (gubitak) donje vilične kosti, funkcija i estetika su izuzetno ugrožene. Sa mini implantatima i protezama koje se zadržavaju na glavama mini implantata, omogućena je uspešna funkcionalna i estetska rehabilitacija takvih pacijenata.

mdi1
mdi2

HIRURŠKO-ORTODONTSKO POMERANJE NEIZNIKLIH ZUBA

I najteže forme neizniklih (impaktiranih) zuba, koji su se do pre nekoliko decenija uglavnom vadili sa stvaranjem oralnog invaliditeta kod pacijenata, danas uspešno lečimo.
 
Pravilnom dijagnostikom, i odgovarajućom hirurškom tehnikom rada zajedno sa iskusnim ortodontom, moguće je izvući duboko impaktirane zube bez oštećenja i postaviti ih u pravilan položaj u zubni luk.  
HIRORTO2
HIRORTO3
HIRORTO4

HIRURŠKO POMERANJE VILICA

Hirurško pomeranje vilica (ortognatska hirurgija) se radi u sklopu hirurškog lečenja skeletnog deformiteta vilica i lica (dysgnathia), jer pacijenti sa ovim oboljenjem imaju jedan ili više poremećaja orofacijalne funkcije.

Brojni su uzroci koji dovode do disgnatija vilica, a najčešće deformitet nastaje u jednoj vilici i to u vidu izduženja vilice kao što je progenia vera (mandibularni prognatizam). Razvoj disgnatija u gornjoj vilici (maksilarni progrnatizam), predstavlja specifični hirurški problem zbog blizine anatomskih šupljina kao što su nos i maksilarni sinus. Razvoj disgnatije u donjoj i gornjoj vilici (bimaksilarni prognatizam), predstavlja jednu od težih ortognatih operacija. Ako se svi ovi poremećaji dobro analiziraju, prethodnom ortodontskom terapijom usklade zubni nizovi vilica i operacija izvede po protokolu, onda krajnji postoperativni rezultat kod pacijenta izaziva radost i vraća mu samopouzdanje i psihičku stabilnost. 

Progenija2
Progenija3

TUMORI

Tumor predstavlja patološko, samostalno i konstatno, povećanje tkiva bez obzira na uzrok i način njegovog stvaranja. Tumori mogu da budu dobroćudni, potencijalno zloćudni i zloćudni . Tumori usne šupljine mogu da nastanu iz bilo kog tkiva, koje je u sastavu usne šupljine. 

Svaka promena u tkivu koja se ne menja u periodu od 2-3 nedelje i pored preduzetih mera lečenja, zahteva posebnu formu dijagnostike, koja se postiže isecanjem dela promenjenog tkiva. On se upućuje na histopatološku analizu za definitivnu dijagnozu. 

Bez obzira na tkivo u kome nastaje tumor, mnoge forme tumora, čak i malignih, mogu uspešno da se leče ako se na vreme dijagnostikuju. 

12